Snaga nam ulazi na usta

Hrono, Atkinsova, ketogena, proteinska, bikini, brazilska i UN dijeta. Sigurno ne poznaješ nikog ko nije bio ili  trenutno nije na nekom režimu ishrane. Određeni režim prate i odgovarajući priručnici koji nam pružaju kratak kurs metabolizma, pa otud uopšte ne čudi kada od osamdesetogodišnje komšinice čujem kako je „pojela kolač i sad joj treba 48 sati da opet uspostavi ketozu“.

Izgleda da danas svi imamo svoju nutricionističku religiju, pa je teško dati profesionalan savet u vezi sa ishranom. Zato neka ovo bude prijateljski savet za tebe. I ništa više.

Kao dugogodišnji atletičar, iz vremena kada su samo naše majke držale dijetu posle sezone slava, prošao sam kroz razne faze koje se tiču ishrane - od umerene do izgladnjivanja, od prejedanja slatkišima do namernog povraćanja. Sve u cilju održavanja određene kilaže i postizanja boljih rezultata.  I to je nekako prošlo, godine i snaga su to iznele.

Danas, kada trčim jer volim,  takve oscilacije u ishrani, nagli skok sećera  i oslabljena radna sposobnost usled nepravilne ishrane, izgledaju mi kao teg koji sam vukao. Čini mi se da sam našao meru, a ona izgleda ovako:

Voda.  Najbolja stvar koja može da ti se dogodi pre, za vreme i posle trčanja je voda. Količinu ćeš sam da odrediš , ali nastoj da vodu uvek imaš uz sebe. Umelo je da mi se desi da osetim blagu mučninu, nekad i malaksalost.  Ukoliko se tako osećaš , moj savet je sportski napitak sa elektrolitima  i glukozom - hrani  mišiće i nadoknadjuje minerale i soli koje je telo izgubilo znojenjem.

Hrana u pravo vreme. Da, možda je čak važnije vreme kada se unosi hrana od samog izbora namirnica. Ukoliko trčiš rano ujutro, a nemaš naviku da doručkuješ, potrudi se da barem unosiš dovoljno tečnosti ili sportski napitak. Ukoliko je lakši trening u pitanju, hidratacija će da pomogne. Ja imam naviku, godinama smatranu lošom, a danas nauka kaže suprotno, da pre jutarnjeg trčanja popijem kafu. Ako jedeš pre trčanja, bilo bi dobro da to bude najkasnije sat vremena pre početka treninga. Uglavnom se odlučim za  krompir, rižoto ili pastu, obrok bogat ugljenim hidratima. Tokom eksperimentisanja sa ishranom, probao sam i da uskladim ketogenu dijetu, baziranu na proteinima i mastima, sa trčanjem, ali se nisam osećao dobro. Poštovao sam pravila, doveo se u stanje zdrave ketoze gde je telo dobijalo energiju razgradnjom masnoća, ali se subjektivno nisam osećao dobro, odmorno i spremno. 

“Nečiji lek, drugome je otrov” treba uvek imati na umu. Probaj, pokušaj, slušaj svoje telo i samo će ti reći. Pronađi meru, tako da ne moraš da meriš namirnice u gram i po ceo dan preračunavaš proteine, masti i kalorije.

Obuj patike i izađi.

I ne zaboravi vodu…