Vesti
21.04.2022.

Maratonske priče: Nevena Jovanović − Uspela sam da pomerim svoje granice

Vesti

Ništa nije toliko dobro kao pobednički osećaj nakon istrčanog maratona − ovo će vam reći svaki trkač koji je uspeo da stigne do cilja i položi test izdržljivosti. Istrčati maratonsku ili polumaratonsku deonicu nije nimalo lako, naročito ako ste svesni uloženog vremena, truda i svega onog čega ste se odrekli da biste svoju trkačku karijeru obogatili jednim ovakvim iskustvom. Kako izgleda razvojni put trkača od samih početaka do pobedničkog postolja, sa nama je  podelila Nevena Jovanović, atletičarka koja se u svom dosadašnjem iskustvu može pohvaliti brojnim uspesima, među kojima je i pobednička maratonska medalja − zasigurno jedna od onih na koje je posebno ponosna.

 

Pobednica 34. Beogradskog maratona prošle godine je prva prošla kroz cilj i sa velikim osmehom na licu osvojila medalju u ženskoj kategoriji najduže maratonske discipline. Iako na prvi pogled ne deluje teško, posebno nekome ko posmatra sa strane, trčanje maratonske deonice je veliki izazov, čak i kada ste u punoj formi, jer kako Nevena kaže − samo oni koji su istrčali maraton znaju koliko je to teško.

 

Posle prvog istrčanog maratona, emocije su pomešane. Uspela sam da pomerim neke svoje granice, kako psihičke, tako i fizičke. Svakako i pored umora i napora koji je trajao 42km osećala sam se srećno i ispunjeno, jer sam ostvarila još jedan izazov koji sam sebi postavila kao cilj.

 

Njena ljubav prema trčanju dogodila se spontano, baš kao što se i sve prave stvari događaju u životu.  U mestu gde sam rođena nalazi se deonica puta koja je od moje kuće do mesta gde su moji roditelji radili udaljena 2km u jednom pravcu. Kako ne bih išla peške, volela sam tu istu dužinu puta svakodnevno da pretrčim. Nakon toga, javila se želja da učestvujem na školskom takmičenju u trčanju. U srednjoj školi sam počela ozbiljno da treniram atletiku, i to u Crvenoj Zvezdi. Od tada počinje moja trkačka priča, koja traje skoro punih 20 godina.

 

Sa kakvim izazovima se susrela tokom svoje trkačke karijere i šta joj je trčanje donelo, pročitajte u nastavku.

 

Trčanje mi je donelo mnogo lepih stvari, kao što su putovanja po Srbiji i van granica naše zemlje, mnoga prijateljstva, a pre svega bolje opšte zdravstveno stanje, što je i najbitnije. Pošto nastupam na dosta trka, kao sto su planinske, trke na stazi, trka na putu − najveći izazov sa kojim sam se suočila je bio trenutak kada sam se našla na nedovoljno dobro obeleženom delu staze i nisam znala kojim putem treba da nastavim. U tom trenutku svašta vam pada na pamet − oseti se strah, nemoć, ljutnja. Verujte, jako neprijatan osećaj, kako za mene, tako i za druge trkače koji su imali slično iskustvo.

 

Kaže da motivaciju nije uvek lako pronaći, jer pored brojnih poslovnih obaveza dešavalo se da ne stiže da odradi trening. Sama postavlja svoje ciljeve kada su određene trke u pitanju i upravo to je motiviše da pomera sopstvene granice. Pošto je član Vojne atletske sekcije, nastupala je na brojnim takmičenjima, kako pojedinačnim, tako i ekipnim, pa je kao logičan sled na red došlo i Svetsko vojno prvenstvo u maratonu, održano u Torinu, gde je donela odluku da će istrčati svoj prvi maraton kako bi svom timu obezbedila plasman. Tada je sa svojom ekipom osvojila bronzanu medalju. Nakon toga, ređala je samo uspehe, a ako je pitate koja je njena omiljena trka, sigurno nećete dobiti konkretan odgovor

 

Iskreno, ne znam koju bih trku specijalno izdvojila jer je bilo dosta rezultatski uspešnih i meni dragih trka koje će mi zauvek ostati u sećanju. Ali, svakako jedna od najdražih je Balkansko prvenstvo u planinskom trčanju koje je 2017. održano u Bugarskoj, gde sam nastupajući za reprezentaciju odnela istorijsku medalju za Srbiju, osvojivši 3. mesto. Pored ove trke, izdvojila bih još Državno prvenstvo u planinskom trčanju 2021. godine koje je održano u Aranđelovcu (Bukulja), gde sam postala prvakinja Srbije, pobedivši neprikosnovenu Oliveru Jevtić, kao i pobedu na Beogradskom maratonu 2021. godine.

 

Trčanje voli zato što je to poseban deo dana kada može psihički i fizički da napuni baterije za aktivnosti i obaveze koje slede. To je prilika da u nekim trenucima odvoji vreme samo za sebe, a sa druge strane, mogućnost da sa prijateljima odradi poneki trening. Naravno, kao i svi trkači, dešavaju joj se povremene krize koje smatra trenutnim i prolaznim. Krize na trčanju su normalna pojava. Ukoliko imate problem sa povredom, nekad se jednostavno ne osećate dobro, a nekad je i glava ta koja moze da napravi totalnu pometnju, bilo da se radi o treningu ili trci. Zato morate imati jaku glavu, kako bi prevazišli sve ono što se u tom trenutku čini kao nemoguće.

 

Patike u kojima osvaja kilometre

 

Trkačima savetujem da je najbitnije da patike odgovaraju kako njihovom stilu trčanja, tako i jedinstvenom stilu gaženja. Meni najviše odgovaraju patike sportskog brenda Nike. Posebno bih izdvojila model Nike Zoom Tempo Next% Flyknit, kao i Nike ZoomX Invincible Run Flyknit i naravno − celu seriju Vaporfly modela.

 

Najbolji savet za trkače koji žele da istrče maraton

 

Svima onima koji žele da istrče maraton, savetovala bih da to ne rade samo zato što se i ova stavka mora ubaciti na spisak pređenih kilometara. Maraton je veoma kompleksna disciplina i zahteva kvalitetnu pripremu. Trkači treba dobro da znaju u kom smeru se odvija priprema za maraton, da bi uspeli da spreče eventualne povrede i krenu psihički i fizički što bolje pripremljeni, kako bi uspešno završili trku od magičnih 42km.

 

Run’n More tim

Trenutno nema komentara