Uh.... Znaš sve o svemu, i koje patike da kupiš i kako da se obučeš, čak i kako da počneš i završiš trening. Možda i kako da se motivišeš, ali nešto ne ide, ne napreduješ. A strpljenja je malo. Hajde da probamo da uradimo nešto i na tom polju.
Jedan od najvećih izazova za početnike trkače je povečanje razdaljine koju prelazimo. Pri svakom pokušaju da trčiš brže ili duže, nailaziš na mentalnu i fizičku prepreku. Imaj na umu da nije realno, a ni preporučljivo da povećavaš razdaljinu za više od 10%, na nedeljnom nivou.
.jpg)
Ukoliko ne ide, pokušaj da kombinuješ hodanja i trčanje kako bi prešao novu, dužu deonicu. Ova tehnika je vrlo efektna i koriste je i iskusni trkači . Recimo da početnici kombinuju trčanje i hodanje u razmeri 1:7, ponavljajući ciklus. Vremenom se period trčanja povećava na račun perioda hodanja. Važno je da osluškujemo telo kako nam se mišići ne bi previse zamorili prilikom trčanja, jer ce nam biti teško da nakon hodanja nastavimo trčanje. Isto važi i za hodanje, ukoliko predugo hodamo, teško ce nam biti da nastavimo.
Ono što mi je uvek pomagalo da savladam krizu, je trčanje napolju, po mogućstvu ne na kružnoj stazi. Trčanje kroz predele koji se ne ponavljaju ume da odvuče pažnju sa mentalne krize. Skretanju pažnje od velike je koristi i trčanje u grupi, malo razgovora, bodrenja i timskog duha i već si tu, stigao do cilja.
Naravno, prošli smo ranije kroz izuzetno važno zagrevanje pre i istezanje posle treninga. Ali se nismo dotakli istezanja u sred trčanja. Naravno, dozvoljeno je i poželjno jer su grčenja mišića česta pojava , pogotovu kod početnika. Dakle, ukoliko osetiš odredjene grupe mišića, slobodno zastani i istegni mišić u trajanju od 30'ak sekundi.
.jpg)
Veliki neprijatelj u ostarivanju tvog cilja da povećaš razdaljinu koju prelaziš je brzina. Doći ćemo i do toga, ali za sada se trudi da trčiš brzinom koja ti omogućava da razgovaraš. Čim osetiš da si previše zadihan, uspori.
Drugi veliki neprijatelj je oštar bol sa leve strane stomaka, koji osećaš dok trčiš. Nekad toliko oštar da moraš da prekineš trčanje. Šta zapravo izaziva taj neprijatni osećaj i dalje nije tačno odgonetnuto. Povezuju ga sa nepravilnim , plitkim disanjem prilikom trčanja ili sa unošenjem hrane neposredno pred trening. Praksa kaže da šanse da se bol pojavi smanjuje neunošenje hrane i yasladjenih napitaka barem sat vremene pre treninga, kao i obavezno zagrevanje pre treninga. Za vreme trčanja, trudi se da dišeš duboko, iz stomaka.
Ukoliko se bol pojavi, pokušaj da ga umanjiš tako što ćeš prstima da vršiš pritisak na bolno mesto. Ukoliko ne pomaže, prekini trčanje brzim hodom i dubokim disanjem, dok bol ne mine.
Pamet u glavu, patike na noge i lagano do cilja.
Autor: Nikola Penić
