Kada patike više nisu saveznik na treningu

Većina trkača ne menja patike kada bi trebalo, već tek kada habanje postane očigledno. Problem je u tome što se patike za trčanje ne troše naglo i „vidljivo“. Najčešće nema pocepanog materijala, potpuno uništenog đona ili jasnog znaka da model više nije za trčanje. Umesto toga, performanse patika postepeno slabe — amortizacija više nije ista, podloga počinje jače da se oseća, noge se sporije oporavljaju, a sitni bolovi i zamor postaju sve češći. Upravo te male promene telo primeti mnogo pre nego što ih primetite vi.

Patike za trčanje vremenom ne gube izgled koliko gube funkciju. Upravo zato, veliki broj trkača nastavlja da trči u modelu koji spolja deluje sasvim dobro, iako amortizacija više ne radi posao koji bi trebalo.

U proseku, većina modela traje između 500 i 800 kilometara, ali taj broj nikada nije potpuno precizan. Nije isto da li trčite lakše ili teže treninge, asfalt ili tartan, da li imate nekoliko treninga nedeljno ili svakodnevnu kilometražu. Na habanje utiču i tehnika trčanja, telesna težina, način doskoka i sama konstrukcija patike.

Ozbiljni trkači mnogo više pažnje obraćaju na osećaj nego na samu kilometražu. Jedan od prvih znakova da patika gubi performanse jeste promena osećaja podloge. Trening koji je ranije bio prijatan počinje da deluje tvrđe, noge se više zamaraju, a udar pri doskoku postaje primetniji. Često se javljaju i sitni bolovi koji deluju bezazleno — zatezanje u listovima, umor u stopalima ili nelagodnost u kolenima posle dužih treninga. Mnogi tada pomisle da je problem u umoru ili lošem oporavku, a zapravo telo samo reaguje na to što patika više ne pruža istu podršku kao ranije.

Važno je razumeti da amortizacija ne nestaje odjednom. Pena srednjeg đona vremenom gubi sposobnost da apsorbuje opterećenje i vraća energiju. Patika i dalje može izgledati sasvim dobro, ali osećaj tokom trčanja više nije isti.

Naravno, postoje i spoljašnji pokazatelji koje ne treba ignorisati. Izlizan đon, neravnomerno trošenje ili „spljoštena“ pena srednjeg đona obično znače da je patika već prošla veliki deo svog životnog veka. Ako primetite da se jedna strana troši brže od druge, to može ukazivati i na promenu biomehanike tokom trčanja usled umora ili istrošenosti modela.

Jedna od najboljih navika koju ozbiljni trkači imaju jeste rotacija patika. Korišćenje dva različita para ne znači samo više opcija za trening, već i manje opterećenje za stopala i samu penu u patikama. Svaki model dobija vreme da se „oporavi“ između treninga, a vi mnogo lakše primetite trenutak kada jedan par počinje da gubi performanse. Rotacija je posebno korisna u periodima većeg obima treninga ili priprema za trke. Mnogi trkači koriste stabilniji i udobniji model za svakodnevne kilometre, dok lakše i responzivnije patike ostavljaju za brže treninge i trke. Tako se ne produžava samo vek obuće, već i kvalitet samog treninga.

Još jedna česta greška jeste čuvanje „najboljih“ patika samo za trku. Patike u kojima planirate da istrčite polumaraton ili maraton moraju proći dovoljno treninga da biste znali kako se ponašaju kada telo uđe u umor. Idealna trkačka patika nije ona koja je potpuno nova, već ona kojoj verujete.

Na kraju, pravovremena zamena patika nema veze sa estetikom ili kupovinom novog modela. To je deo ozbiljnog pristupa treningu. Dobre patike za trčanje ne garantuju dobru trku, ali istrošene vrlo lako mogu da pokvare kontinuitet, oporavak i osećaj sigurnosti tokom trčanja.

Run’ n More tim