Izdvojeni proizvodi
Blog
Deset godina, deset hiljada kilometara, jedan cilj.
Ove godine rođendan slavimo zajedno! Pridruži se humanitarnoj akciji TRČIMO 10K ZA NURDOR i pomozi nam da sakupimo 10.000 kilometara za decu obolelu od raka. Instaliraj aplikaciju, trči do 28. septembra i ne zaboravi - zajedno možemo više za one kojima je to najpotrebnije.
Šta jesti pre jutarnjeg treninga kada je napolju 30°C
Kada je temperatura već rano ujutru visoka, telo ne troši energiju samo na trčanje. Istovremeno pokušava da održava optimalnu telesnu temperaturu, zbog čega su potrebe organizma drugačije nego tokom hladnijeg dela godine. Ono što ste bez problema mogli da pojedete u martu - u junu ili julu može izazvati osećaj težine, nelagodnost ili pad energije već posle nekoliko kilometara. Zato odgovor na pitanje šta jesti pre jutarnjeg treninga nije isti za svakoga, već zavisi od toga koliko dugo planirate da trčite, kojim intenzitetom i u koje vreme izlazite na stazu.
Kada patike više nisu saveznik na treningu
Patike za trčanje vremenom ne gube izgled koliko gube funkciju. Upravo zato, veliki broj trkača nastavlja da trči u modelu koji spolja deluje sasvim dobro, iako amortizacija više ne radi posao koji bi trebalo.
Kad lepše vreme ne znači i lakše trčanje: prolećni umor i kako da ga savladate
Mnogi trkači svake godine imaju isti osećaj čim stigne proleće: uslovi su lepši, dani duži, više je energije i motivacije, ali treninzi odjednom deluju teže nego tokom zime. Tempo koji je pre samo nekoliko nedelja bio potpuno lagan sada traži više fokusa, puls je viši, a noge nekako „praznije“. Iako na prvi pogled nema mnogo logike, ovo je zapravo potpuno normalna reakcija organizma na promenu sezone.
"Easy run" i zašto ga većina trkača pogrešno trči
U trkačkom svetu postoji jedna zanimljiva činjenica: što je trkač ozbiljniji i iskusniji, to veći deo svojih treninga trči sporije nego što se očekuje. Na prvi pogled ovo deluje nelogično. Ako želite da budete brži, pomislili biste kako stalno morate da trčite jako i brzo. Međutim, upravo su lagani treninzi ono na čemu se gradi ozbiljna forma.
Kontrola, ritam, završnica: anatomija dobre maratonske trke
Pre nego što stanete na startnu liniju, važno je da znate: maraton nagrađuje kontrolu, a ne brzinu. Rezultat ne određuje vaš tempo na početku, već način na koji čuvate energiju do kraja. Na distanci od 42 kilometra razlika između dobre i loše trke retko dolazi iz forme – mnogo češće dolazi iz tempa, odluka koje donosite usput i načina na koji reagujete kada postane teško. Upravo zato maraton treba posmatrati kao celinu u kojoj se fizička spremnost i mentalna stabilnost nadopunjuju od prvog do poslednjeg koraka.
Šta jesti pre, tokom i posle trke
Kada se govori o maratonu, najčešće se u prvi plan stavljaju treninzi, kilometraža i tempo. Ipak, postoji još jedan faktor koji direktno utiče na to kako će trka izgledati, a to je ishrana. Ono što unosite u telo u danima pred start, ali i tokom same trke, često pravi razliku između stabilnog ritma i naglog pada energije u završnici.
Zid na 30. kilometru: zašto se dešava i kako ga izbeći
Među trkačima postoji trenutak o kojem se često govori, takozvani “zid” koji se javlja tokom maratona. Najčešće se pominje oko tridesetog kilometra, kada mnogi trkači iznenada osete nagli pad energije i osećaj da telo jednostavno više ne želi da nastavi.
Šta obući za trčanje u aprilu
Prolećne trke imaju neku posebnu čar, ali nepredvidivi vremenski uslovi to lako mogu da pokvare. April često donosi hladnija jutra, dok temperatura tokom dana može da dostigne iznadprosečne vrednosti. Upravo zato, izbor garderobe za trčanje u ovom periodu postaje važniji nego što mnogi trkači misle, posebno kada se pripremaju za trke poput Beogradskog maratona.
Greške koje trkači najčešće prave na maratonu (i kako da ih izbegnete)
Svaki maraton nosi posebnu energiju. Meseci treninga, rana ustajanja i kilometri na stazi vode ka danu kada hiljade trkača izlazi na ulice sa istim ciljem – da završe svoju trku. Upravo zato je događaj poput Beogradskog maratona za mnoge više od sportskog izazova. To je lična priča o disciplini i upornosti. Ipak, bez obzira na iskustvo, određene greške se iz godine u godinu ponavljaju među trkačima.
Prvi maraton: Plan priprema i 5 korisnih saveta za početnike
Prvi maraton je za mnoge trkače jedan od najvećih sportskih izazova. Distanca od 42 kilometra deluje zastrašujuće kada se izgovori naglas, ali uz dobru pripremu postaje cilj koji je dostižan. Hiljade ljudi svake godine izlazi na start velikih trka, poput Beogradskog maratona, upravo sa tom idejom – da pomere sopstvene granice i ostvare nešto što su do juče smatrali gotovo nemogućim.
Kako izabrati patike za maraton: mali vodič koji pravi veliku razliku
Događaji poput Beogradskog maratona svake godine okupljaju hiljade trkača različitog nivoa iskustva. Među njima su i oni koji jure lični rekord, ali i oni koji žele da završe svoj prvi maraton. Bez obzira na cilj, jedno je svima zajedničko: patike koje nosite moraju da pruže sigurnost, stabilnost i udobnost tokom dugog napora.
Najčešća pitanja
Za trčanje po asfaltu najbolje je birati patike sa glatkim đonom, mekšim i elastičnim srednjim delom koji dobro apsorbuje udarce, jer tvrda podloga može opteretiti zglobove i kolena. Idealne su i lagane patike sa prozračnim gornjim delom koje omogućavaju dobru ventilaciju tokom dužeg trčanja. Sa druge strane, trail trčanje zahteva obuću sa agresivnijim, dubljim šarama na đonu koje pružaju stabilnost i prianjanje na neravnom, klizavom ili blatnjavom terenu. Osim toga, poželjno je da imaju ojačanja na gornjem delu i zaštitu poput rock plate-a kako bi stopalo bilo sigurno na kamenitim stazama.
Pravilan odabir veličine ključan je za udobnost i prevenciju povreda. Najpre izmerite oba stopala, jer se često dešava da jedno bude malo veće – veličinu uvek birajte prema većem stopalu. Patike je najbolje probati krajem dana, kada su stopala prirodno blago otečena, što simulira uslove tokom aktivnosti. Potrebno je da između prstiju i vrha patike ostane oko pola centimetra prostora, naročito za palac. Kod hiking obuće važno je da stopalo bude stabilno i da peta ne „šeta“, ali i da prsti imaju dovoljno prostora kako bi se izbegli žuljevi na dužim stazama.
Patike za trčanje, posebno one za trail, dizajnirane su da budu lagane, fleksibilne i sa dobrim prianjanjem, ali im je vek trajanja kraći jer su fokusirane na performanse. Hiking patike ili cipele, s druge strane, teže su, robusnije i izrađene od izdržljivijih materijala. One često imaju dodatna ojačanja, vodootporne membrane i znatno duže traju, što ih čini pogodnim za zahtevne planinarske ture i teže terene.
Najbolji način da ostanete zagrejani, ali ne i pregrejani, jeste slojevito oblačenje. Prvi sloj treba da bude bazni, izrađen od tehničkih materijala koji upijaju i odvode vlagu od kože. Preko njega ide srednji sloj, poput flisa ili vune, koji zadržava toplotu. Spoljašnji sloj treba da bude vetrootporna ili vodootporna jakna koja štiti od spoljašnjih uslova. Ne zaboravite dodatke – kapa, rukavice i multifunkcionalni buff značajno doprinose udobnosti, a reflektujući detalji obezbeđuju bolju vidljivost tokom trčanja po mraku.
Hidratacija počinje pre same aktivnosti – najbolje je popiti oko pola litre vode dva sata pre treninga ili šetnje. Tokom aktivnosti, unosite manje količine redovno: otprilike 150 do 300 mililitara na svakih 15–20 minuta. Nakon završetka, važno je nadoknaditi tečnost proporcionalno izgubljenoj težini – u proseku 0,5 do 0,7 litara po izgubljenom kilogramu. Najbolje je nositi bočicu ili mehur za vodu i postaviti sebi podsetnike da je pijete redovno, jer osećaj žeđi često kasni za stvarnim potrebama tela.
Patike za trčanje obično traju u rasponu od 560 do 800 pređenih kilometara, dok hiking obuća može potrajati duže zavisno od materijala i terena. Znakovi da je vreme za zamenu su izlizani đon, gubitak amortizacije, propuštanje vode, razdvajanje materijala ili bolovi u stopalima i zglobovima tokom nošenja. Redovno pregledajte obuću i nemojte čekati da se potpuno pohaba – pravovremena zamena smanjuje rizik od povreda.
Nove patike je najbolje prvo isprobati na nekoliko kraćih treninga pre nego što ih obujete za duže trčanje ili planinarenje. Na primer, za trčanje je dovoljno nekoliko kraćih deonica od 8 do 16 kilometara, dok za hiking možete krenuti u laganije i kraće šetnje. Tako se obuća postepeno prilagođava obliku vašeg stopala i načinu kretanja, čime se smanjuje rizik od žuljeva i nelagodnosti.
Na blatnjavim i snežnim terenima najbolje funkcionišu đonovi sa dubljim i ređim šarama koje sprečavaju klizanje. Za suve i kamenite staze pogodniji su gušći i tvrđi đonovi koji pružaju stabilnost i dugotrajnost. Pravilnim izborom đona prilagođenog terenu značajno povećavate sigurnost i udobnost tokom aktivnosti.
Najvažnije je da obuća dobro pristaje i da se nose čarape od tehničkih materijala ili merino vune, a ne pamuka. Korisno je koristiti i liner čarape koje smanjuju trenje. Ako osetite vruću tačku na stopalu, odmah reagujte – flaster, tape ili moleskin mogu sprečiti da se razvije pravi žulj. Takođe, puderi za stopala i kvalitetne merino čarape dodatno pomažu u prevenciji.
Da – razlika je velika. Hiking čarape su obično deblje, duže i sa dodatnim jastučićima koji smanjuju pritisak tokom višesatnog hoda. Često su napravljene od merino vune koja reguliše temperaturu i upija vlagu. Čarape za trčanje, s druge strane, tanje su, kraće i fokusirane na prozračnost i sprečavanje pregrevanja stopala. Za dodatnu zaštitu preporučuje se kombinacija liner i merino čarapa, naročito kod dužih aktivnosti.
Bez obzira na temperaturu, osnovno pravilo su tri sloja: bazni sloj koji odvodi vlagu, srednji koji čuva toplotu i spoljašnji koji štiti od vetra i kiše. Tokom sportskih aktivnosti telo se zagreva toliko da imate osećaj da je toplije nego što stvarno jeste. To znači da nikad ne treba obući previše odeće, jer znojenje i hlađenje mogu dovesti do nelagodnosti ili prehlade. Zato se obucite kao da napolju ima oko 10–20°C više.
Pored osnovnog pravila – unos pre, tokom i posle aktivnosti – važno je rasporediti unos tečnosti tokom celog dana. Ne čekajte da se pojavi osećaj žeđi, već pijuckajte male količine redovno. Kod dužih aktivnosti mogu pomoći sportski napici sa elektrolitima koji nadoknađuju izgubljene minerale.
Patike i cipele skidajte pažljivo, ne povlačeći ih za pete. Posle korišćenja, očistite ih blagim sapunom i ostavite da se prirodno osuše, nikako na radijatoru ili direktnoj toploti. Poželjno je imati dva para obuće i rotirati ih kako bi se svaki par osušio i kako bi duže trajali. Redovno proveravajte đonove, šavove i pertle.
Vodootporni materijali, poput Gore-Tex membrana, u potpunosti blokiraju prodor vode i obezbeđuju suvoću čak i tokom jake kiše. Vodoodbojni materijali imaju specijalni premaz (DWR) koji odbija vlagu, ali taj efekat traje kraće i prestaje pri jačem ili dugotrajnijem izlaganju vodi. Dakle, za ozbiljnije uslove birajte vodootporne materijale, a za povremenu zaštitu dovoljno je da imate opremu sa vodoodbojneim premazom.
Za brdske uslove trail patike su ubedljivo bolji izbor. One pružaju jači grip, stabilnost i zaštitu od kamenja i neravnog terena, dok obične patike za asfalt nemaju potrebnu izdržljivost ni sigurnost. Ako planirate aktivnosti u prirodi, trail model je ulaganje koje će se višestruko isplatiti.
