Šta je submaksimalna frekvenca srca i čemu služi
Ako se aktivno bavite sportom, sigurno ste do sada čuli da postoje takozvane zone treninga i da na osnovu njih treba da pojačate ili usporite puls tokom fizičke aktivnosti. Verujem da se većina vas nikada nije pozabavila time i šta to zapravo znači u praksi. U nastavku teksta, sa vama delim osnovne informacije o submaksimalnoj frekvenci.
Za početak, da pojasnimo šta je submaksimalna frekvenca srca. Najjednostavnije rečeno, to je broj otkucaja srca u minuti koji bi smeo da bude maksimalan tokom fizičke aktivnosti.
Submaksimalna frekvenca se razlikuje od osobe do osobe, u zavisnosti od godina i pola. Formula za izračunavanje ove frekvence, koja je prilično jednostavna (što ne znači i najpreciznija) je sledeća: od broja 220 oduzmete svoje godine i tako dobijete cifru koja je vaša maksimala rada srca. Na primer: ja ove godine punim 31 godinu i moja računica je sledeća: 220-31=189. To znači da moj puls tokom treninga nikada ne bi smeo da pređe 189, a ako pređe – ne bi bilo dobro. Moguće je da mi se ništa ne bi desilo u tom momentu, ali ne bih se usudila da probijem tu granicu.
Često me pitate koliki mi je prosečan puls tokom trčanja – odgovor je oko 155. Tada i dalje radim aerobni tip treninga i ne ulazim u anaerobno stanje. Meni je puls uglavnom između treće i četvrte zone treninga, ali o zonama treninga i kako ih poboljšati pričaćemo u narednom blogu. Za sada je potrebno da izračunate vašu submaksimalnu frekvencu srca i saznate u kom puslu trčite.
Sportski pozdrav!
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)
Povezani članci
Kontrola, ritam, završnica: anatomija dobre maratonske trke
Pre nego što stanete na startnu liniju, važno je da znate: maraton nagrađuje kontrolu, a ne brzinu. Rezultat ne određuje vaš tempo na početku, već način na koji čuvate energiju do kraja. Na distanci od 42 kilometra razlika između dobre i loše trke retko dolazi iz forme – mnogo češće dolazi iz tempa, odluka koje donosite usput i načina na koji reagujete kada postane teško. Upravo zato maraton treba posmatrati kao celinu u kojoj se fizička spremnost i mentalna stabilnost nadopunjuju od prvog do poslednjeg koraka.
Šta jesti pre, tokom i posle trke
Kada se govori o maratonu, najčešće se u prvi plan stavljaju treninzi, kilometraža i tempo. Ipak, postoji još jedan faktor koji direktno utiče na to kako će trka izgledati, a to je ishrana. Ono što unosite u telo u danima pred start, ali i tokom same trke, često pravi razliku između stabilnog ritma i naglog pada energije u završnici.