Šta je submaksimalna frekvenca srca i čemu služi
Ako se aktivno bavite sportom, sigurno ste do sada čuli da postoje takozvane zone treninga i da na osnovu njih treba da pojačate ili usporite puls tokom fizičke aktivnosti. Verujem da se većina vas nikada nije pozabavila time i šta to zapravo znači u praksi. U nastavku teksta, sa vama delim osnovne informacije o submaksimalnoj frekvenci.
Za početak, da pojasnimo šta je submaksimalna frekvenca srca. Najjednostavnije rečeno, to je broj otkucaja srca u minuti koji bi smeo da bude maksimalan tokom fizičke aktivnosti.
Submaksimalna frekvenca se razlikuje od osobe do osobe, u zavisnosti od godina i pola. Formula za izračunavanje ove frekvence, koja je prilično jednostavna (što ne znači i najpreciznija) je sledeća: od broja 220 oduzmete svoje godine i tako dobijete cifru koja je vaša maksimala rada srca. Na primer: ja ove godine punim 31 godinu i moja računica je sledeća: 220-31=189. To znači da moj puls tokom treninga nikada ne bi smeo da pređe 189, a ako pređe – ne bi bilo dobro. Moguće je da mi se ništa ne bi desilo u tom momentu, ali ne bih se usudila da probijem tu granicu.
Često me pitate koliki mi je prosečan puls tokom trčanja – odgovor je oko 155. Tada i dalje radim aerobni tip treninga i ne ulazim u anaerobno stanje. Meni je puls uglavnom između treće i četvrte zone treninga, ali o zonama treninga i kako ih poboljšati pričaćemo u narednom blogu. Za sada je potrebno da izračunate vašu submaksimalnu frekvencu srca i saznate u kom puslu trčite.
Sportski pozdrav!
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)
Povezani članci
Šta jesti pre jutarnjeg treninga kada je napolju 30°C
Kada je temperatura već rano ujutru visoka, telo ne troši energiju samo na trčanje. Istovremeno pokušava da održava optimalnu telesnu temperaturu, zbog čega su potrebe organizma drugačije nego tokom hladnijeg dela godine. Ono što ste bez problema mogli da pojedete u martu - u junu ili julu može izazvati osećaj težine, nelagodnost ili pad energije već posle nekoliko kilometara. Zato odgovor na pitanje šta jesti pre jutarnjeg treninga nije isti za svakoga, već zavisi od toga koliko dugo planirate da trčite, kojim intenzitetom i u koje vreme izlazite na stazu.
"Easy run" i zašto ga većina trkača pogrešno trči
U trkačkom svetu postoji jedna zanimljiva činjenica: što je trkač ozbiljniji i iskusniji, to veći deo svojih treninga trči sporije nego što se očekuje. Na prvi pogled ovo deluje nelogično. Ako želite da budete brži, pomislili biste kako stalno morate da trčite jako i brzo. Međutim, upravo su lagani treninzi ono na čemu se gradi ozbiljna forma.