Trčanje
13.08.2019.

KAKO SE VRATITI TRČANJU NAKON OZBILJNE POVREDE?

Trčanje

O povratku na trkačku stazu nakon povrede sam vam već pisala. Međutim, kako je ovo tema o kojoj me često pitate i tražite da pišem malo opširnije, danas vam prenosim moje (baš lično) iskustvo.

Početak rehabilitacije za vraćanje na trčanje

Nakon što sam pala na skijanju i prošla niz terapija da skinem otok i bez problema uradim magnetnu rezonancu, otišla sam na ne baš tako čestu operaciju. Prvih 6 nedelja posle operacije nisam smela da savijam nogu (samo minimalno, koliko mi treba da mogu da hodam) i nakon tog perioda krenula sam sa fizikalnim terapijama. Terapije nisam propuštala, bez obzira na dnevne obaveze, jer sam se vodila time da mi je jedan dan terapije dva dana bržeg oporavka i ranijeg vraćanja na stazu. Iskreno, dobro je imati u glavi tu nestrpljivost i upornost, jer za nekoga ko se aktivno bavi bilo kojim sportom, povrede se psihički najteže podnose. Dakle, na terapije je veoma bitno ići svakodnevno, čak i ako su vam te vežbe dosadne. One su za vaše dobro i radite ih!

Vratite se na trčanje, ali ne brže od vremena koje je potrebno za oporavak

Za oporavak je vreme ključna stavka. Možete da se osećate kao Supermen, ali morate da znate da se bukvalno svaki dan dešava drugi proces u periodu zarastanja. Nemojte da pokušavate da forsirate lekare da vam dozvole nešto više od onoga što su vam već dozvolili, jer su ti ljudi mnogo učili da bi bili tu gde su sada i za to vreme sigurno naučili i znaju mnogo više od vas! Osim toga, oni vam ne govore nešto zbog sebe, več zbog vas samih i da bi vama bilo bolje. Jednostavno treba ih slušati! 

Ja sam samo želela da ponovo potrčim jer se sve to baš mnogo odužilo. Međutim, kada sam videla koliko mi se iz nedelje u nedelju menja i poboljšava stanje, našla sam način da budem strpljiva i čekam da dođe i taj dan da uletim u patike za trčanje.

Polako, svaki korak može biti problem

Kada sam napokon dobila odobrenje da potrčim, želela sam odmah da izguram kilometar, 2 ili 3 vodeći se mišlju ’’šta je to za mene?’’. Međutim, poslušala sam svoje terapeute i doktore i istrčala sam prvi put samo 500 metara. Bolelo je, lagala bih vas da kažem da nije, ali je sreća koju sam osećala sanirala taj bol. Sledeći put sam trčala tri puta po 500m, posle toga 1.5km u cugu i tako, malo po malo, povećavala distancu.

Sada, punih pet meseci posle operacije trčim 7km u cugu i ne žurim na veću distancu dok ne osetim da je koleno potpuno funkcionalno. Zašto se tako sporo razvija distanca? Odgovor je jednostavan – moji mišići, ligamenti i tetive punih 7 meseci nisu bili aktivni i svaki korak više može da izazove upalu koja mora da se leči i sanira.

Bol znači stop!

Znala sam da ću u početku više da osećam bol. Vremenom je taj bol nestao, ali kada tokom trčanja osetim mao intenzivniji bol, stajem! Tokom mog poslednjeg trčanja želela sam da istrčim 7 ili 8 kilometara. Ipak, već par stotina metara nakon šestog kilometra počela sam da osećam malo intenzivniji bol medijalnog ligamenta koji je operisan i nakon 7km prestala da trčim. Iako sam želela da dođem do tog broja 8, stala sam.

Telo je nakon operacije slabije i mora da se vodi računa i da se mnogo više sluša nego kada je potpuno zdravo. Bolje je da se istrči manje od planiranog nego planirana kilometraža nakon koje bi došlo do nove povrede.

Borite se svesnim protiv nesvesnog

Ne biste verovali koliko sam zaboravila da trčim! Trčanje mi je već 6 godina redovna aktivnost, a posle operacije i 6 meseci bez trčanja, više nisam znala kako se taj pokret uopše izvodi. Pošto mozak nesveno čuva povređenu nogu, veći deo posla prebacuje na zdravu nogu, pa vremenom može doći do povrede kičme i druge noge. Mnogo je teško svesno se izboriti sa nesvesnim delom mozga, ali se trudim da svoj korak vratim u normalu. Nepravilno trčanje i stav mogu imati posledice na kičmu i karlicu, a posle lečenja jedne noge niko ne želi da bilo šta više leči!

Ne jurite, jer ne možete!

Nemojte se nadati da ćete odmah trčati isti tempo kao pre povrede. Tempo zavisi od toga koliko dugo niste trčali i šta ste i koliko povredili. Ja i dalje nemam punu fleksiju noge (ne mogu do kraja da je savijem) i to me donekle i dalje usporava, ali moram da vam priznam da ni nivo kondicije nije isti. Trudila sam se da tokom svih ovih meseci treniram, kako god samo da treniram, i snaga je i dalje prisutna, ali kondicija za te ’’duže’’ staze nije.

Prvo sam se nervirala što ne mogu odmah da trčim istim tempom kao ranije, ali sam shvatila da nisam trenirala jer sam se operisala, a ne zato što me je mrzelo. Sve će doći na svoje vremenom, samo to vreme mora fizički da prođe.

Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)

Ostavi komentar

X
string(0) ""
string(0) ""