Polumaratonska trka je dugačka 21.1 km i treba da se istrči za najviše 3h. Ukoliko ste  vredno i redovno trčali sigurna sam da ste telo spremili za ovaj izazov. Međutim, šta se dešava u glavi? Otkrivam vam nekoliko saveta kako da se psihički, ali i taktički pripremite za Beogradski maraton, polumaratonsku trku.

Psihička priprema pre početka polumaratona

Kada uđete u startnu zonu, tada zvanično počinje i vaša trka. Tih 10-15 minuta koliko ćete doći ranije ili će vam proleteti, ako baš imate tremu, ili ćete imati osećaj da nikada neće proći, ako imate tremu koju ne želite da iskažete. Svakako ćete imati tremu i to onu pozitivnu!

U startnoj zoni sigurno ćete osetiti ogroman "hajp" oko trke, jer će svi oko vas biti nasmejani, imaće tremu i odlično podizati atmosferu komunicirajući sa voditeljem trke.

Taktika na početku i tokom trke

Kada počne trka, sigurna sam da nećete moći da skinete osmeh sa lica. Prvih 15 minuta i nakon prvih 3-5 kilometara maltene nećete ni biti svesni da trčite, jer će vas poneti atmosfera. Prvu poteškoću osetićete neposredno pre penjanja na Brankov most, jer će ljudi oko vas mahom usporiti zbog nagiba, ali čim dođete do mosta ona nestaje. Kada pređete na Novi Beograd tada počinje prava trka, a sve pre toga će vam proći ''kao pesma''.

Prvu krizu osetićete na 10. kilometru, jer ćete osetiti umor, a do kraja imate još toliko i još jedan kilometar. Spremite se da sami sebi pružate podršku i da stalno pričate ''ja to mogu'', jer ako psihički padnete do kraja će vam biti mnogo teško. Kilometre počnite da brojite tek kada pređete 12. kilometar, jer od tada imate samo jednocifrene brojeve pa će vam psihički biti mnogo lakše.

Verujem da je veliki broj vas koji su iz Beograda tokom priprema trčao na Adi Ciganliji i da vam je ''krug oko Ade'' često merna jedinica. Trkači koji nisu iz Beograda sigurno imaju neki drugi krug za koji znaju tačnu kilometražu i koliko im treba vremena da je istrče.

Krug oko Ade ima 7.7 km, ali na trkama ova merna jedinica ipak ima samo 7 km. Ovo je bitno zbog 14. kilometra, jer kada dođete do njega u glavi računajte ''samo još jedan krug oko Ade'' i nekako ćete preboleti naredna 3 kilometra.

Tek tada sledi prva prava KRIZA! Došli ste do 17. kilometra. To je najčešće krizni kilometar kod svih trkača (kod nekih je to na 16. ili 18. km). Zašto je najčešća kriza baš tada?

Većina trkača u tom momentu već trči oko sat i po vremena, telo se umorilo, mišići se grče, verovatno ste do tada svarili sve što ste pojeli tog dana pa osećate i glad, a imate samo još 4 kilometra do kraja. E sad, da li je SAMO ili je ČAK još 4 km?!

S jedne strane ako ste se spremali za ovu trku, 4 km se realno nije ni ubrajalo u neko dužinsko trčanje, ali posle 17 istrčanih kilometara još četiri je baaaš duga deonica koju treba preći. Tada morate da se borite i to sami sa sobom! 

Pokušajte sebi da odvučete pažnju na bilo koji način samo da ne mislite o tome koliko vam je teško i kako ne možete dalje. Moji predlozi su ili da počnete da pričate sa nekim ko je pored vas ili da jurite decu po stazi i ''bacate im kosku'' (oni se mnogo raduju kada ih pozdravi trkač) ili već na početku trke smislite temu o kojoj ćete razmišljati kada vam bude bilo najteže (a to je sad).

Kada prebrodite 17. kilometar, ostaju vam samo još uzbrdice koje su na Beogradskom maratonu najintenzivnije poslednja  2.5 kilometra. Kod TC Ušće se maratonci odvajaju od polumaratonaca koji odatle kreću da se penju na Brankov most, nazad ka starom delu grada. Za penjanje na most čuvajte rezerve snage, i fizičke i psihičke. Do pola mosta ćete sigurno moći da trčite, ali pošto uzbrdica predugo traje deo trkača jednostavno fizički neće moći dalje. Ukoliko krenu da vas hvataju grčevi, bolje prestanite na kratko sa trčanjem i počnite sa brzim hodom samo dok vas ne popuste, jer posle mosta imate i Brankovu ulicu koja ima još veći, ali kraći nagib. Kada već dođete do te deonice, psihički ste skoro na cilju trke! Tada nema računanja kilometara, počnite da se spremate za ulazak u ciljnu zonu, što znači popravite frizuru i obrišete lice za lepe slike!

Veoma je bitno da ne ubrzavate na nizbrdici i ravnici posle Zelenog venca. Držite isti tempo, jer vam tih par minuta i sekundi neće biti bitni, a ako ubrzate moguće je da baš tada kolabirate. Jedne godine sam bukvalno vukla čoveka od GAK Narodni front do cilja, jer je tačno tu kolabirao (600 m pre cilja). Zato držite tempo i samo lagano.

Finiš polumaratona

Kada iz Kneza Miloša skrenete ka Terazijama to je to. Uspeli ste! Opet držite tempo, nemojte da jurite (ipak ima tu nekoliko stotina metra), a tada ima najviše fotografa, pa sam sigurna da želite da imate lepe uspomene na svoju prvu medalju!

Naoružajte se strpljenjem, nemojte da jurcate, kilometre brojite tek posle 12. kilometra, smislite teme o kojima niste imali vremena da razmišljate i redovno se hidrirajte (pijte po gutljaj dva, polivajte se po licu ili makar isperite usta). Poslušajte savete i vidimo se na CILJU!

Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka)