“Pametan se uči na tuđim greškama” – ovo je izreka koju ste, sigurna sam, toliko puta do sada čuli u raznim životnim prilikama. I zato, kada je trčanje u pitanju, budite pametni i učite na mojim greškama. Iako redovno trčim skoro deceniju, ja i dalje pravim greške, jer – ko radi, taj i greši. Neke greške pravim svesno, neke nesvesno, ali jedno je sigurno: svaka greška je dobra životna lekcija.
Ova godina mi nije prošla najsjajnije, bar kada je reč o trkama. Kada sve sumiram, istrčala sam mali broj trka. Iako sam, sasvim slučajno, osvojila treće mesto na jednoj novosadskoj trci i podigla svoj prvi trkački pehar, kada su polumaratoni u pitanju, ove godine ih nisam istrčala mnogo. Dok sam npr. prošle godine učestvovala na Čikaškom maratonu i oborila lični rekord na 21 kilometar. Prethodna godina mi je donela uspomene kojih ću se uvek sa ponosom sećati. Upoznala sam sjajne ljude, spremala divnu ekipu za njihov prvi polumaraton, putovala na trke sa najboljim drugom i kumom… verujte mi, to su bila putovanja za pamćenje.
Kako se približava kraj godine, imam utisak da nisam dovoljno uradila za svoje trčanje. I to je prva greška. Nemojte porediti svoje sportske uspehe ni sa drugima, ni sa samim sobom, kao ni različite vremenske periode. Jer nijedna godina nije ista, niti ste vi isti svakog dana u godini. Nasuprot tome – uživajte u momentu, u svakom pređenom kilometru, i budite ponosni na sebe kao da ste istrčali maraton.
Ove godine sam nekako želela sve i svuda, kako na poslovnom i privatnom planu, tako i na trkačkom. Završavam ovu godinu jako, jako umorna. Toliko umorna, da ne mogu da dočekam dane odmora. To što sam uradila je pogrešno iz više razloga. Prvo, toliko sam se psihički, fizički i emotivno ispraznila, da sve manje imam snage i želje za bilo čim. Bukvalno mi je sve teško, pa čak i odlazak na treninge. Moja greška je što se nisam odmarala onda kada sam osećala umor. Da sam tada napravila dan ili dva pauze, sada bi sve bilo mnogo lakše i ne bih se osećala kao “pregažena”. Verujem da bih svakog dana sa nestrpljenjem isčekivala trening. Ljudi, odmorite kada vam telo kaže da je umorno, jer ništa neće pobeći za dva, tri dana!
Najveća greška, ona zbog koje nisam učestvovala ni na jednoj dužoj trci ove zime, jeste što sam išla glavom kroz zid. Ignorisala sam povredu koja je mogla da bude “povredica”, a onda je prerasla u ozbiljno razmatranje moje sportske budućnosti. Zbog nje sam izazvala i dodatnu povredu drugog zgloba. Iako sam znala da nije pametno to što radim, svesno sam pravila grešku iz straha da ću morati opet da se operišem i da će to trajati predugo. Povreda mi se toliko odužila i pitanje je da li ću uopšte moći da preskočim tu operaciju. Zaključak je da nikada ništa ne radite na silu.
Razmislite gde ste i sami grešili, koliko vas je to koštalo i šta ste iz svega naučili, jer to može biti jedna od najboljih lekcija za budućnost. Budite odlučni i nemojte ponavljati svoje greške u Novoj godini, da se na kraju iste ne biste osećali kao ja sada.
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)
