U trenutku kada sam se sa drugaricama dogovarala da istrčimo trku u Atini, Lola je napunila 8 meseci. Nadajući se da ću je ostaviti u sigurnim rukama dok ja trčim svoj polumaraton, prihvatila sam ovu ideju bez razmišljanja. Međutim, okolnosti su se promenile uoči same trke, pa sam shvatila da ćemo ovu trku istrčati zajedno. Bio je to Lolin prvi polumaraton. Svoju trkačku karijeru započela je upravo u gradu koji se vezuje za priču o nastanku Maratona. Zvuči epohalno, zar ne? A, verujte mi, tako je i bilo!
Kroz ove redove vas vodim u avanturu prepunu izazova i neizvesnosti, naročito za jednu "novopečenu" mamu. Ukoliko ikada budete razmatrali ovakvu ideju, možda inspiraciju i korisne savete pronađete baš u mojoj priči.
Kolica za trčanje sam nabavila nedelju dana pre trke, pa mi je trebalo još dva dana da ih operem i uradim servis. Lola je imala samo jedno probno trčanje u njima, koje nije prošlo slavno jer je upravo u ovom periodu razvoja postala snažnija i energičnija. Kada na to dodam i njenu novu veštinu – glasne i intenzivne glasove koje je ispuštala, postaje skoro nemoguće izvesti ove pripreme. Svaki pokušaj se završavao neuspehom. Neću lagati: na dan putovanja sam bila toliko usplahirena i nesigurna u svoju odluku, da sam počela da paničim. U svom tom haosu sam zaboravila da ponesem kofer sa svojim stvarima, među kojima je i moja oprema za trčanje. Kofer je stigao sutradan, a Lola se u Atini skoro pa navikla na kolica, tako da prelazimo na dan trke.
Ruta koja je pratila stazu uz more bila je sjajno organizovana, a početak trke zakazan za 8.30h. Plan je bio da podojim Lolu negde oko 7h ujutru, sat vremena nakon toga pređemo na kašicu sa žitaricama, kako bih je uspavala i smestila u kolica i lagano istrčala 21 kilometar. Ali znate kako kažu – planovi su tu da se pokvare! Veče pre trke je intenzivno padala kiša i Lola je zbog toga produžila spavanje, pa je jutarnji podoj bio tek oko 7.45h, i to u taxiju, koji nas je po kiši vozio na start. Da, dobro ste pročitali – padala je kiša, a ja sam ovog puta zaboravila kabanicu za kolica. Lomila sam se da li da uopšte krenem ili da jednostavno odustanem i polumaratonsku trku zamenim ispijanjem kafe u lokalnom kafiću. Ipak, kiša je prestala par minuta pre starta trke pa smo se Lola i ja uputile u našu prvu zvaničnu trku.
U kolica sam spakovala Lolinih pet omiljenih igračaka, vodu, dve različite kašice, flašicu za igru, pelene i dodatnu opremu za presvlačenje. Ideja je bila da učestvujemo i da na cilj dođemo u roku od tri sata, kada je i zvanično kraj trke. Moram priznati da je Lola intergalaktička carica, koja je zaspala nakon prvog kilometra i spavala narednih skoro 9 kilometara. Prvi deo trke nam je sjajno prošao. Jedino o čemu sam baš vodila računa jeste da usporim svaki put kada kolicima prelazimo preko šina ili kroz bare i putem koji je generalno truckav. To je moja tajna za bebin miran san u kolicima. Negde na desetom kilometru gospođica se probudila, ali bez plakanja, započevši igru sa pojasom od kolica i cuclom. To je učinilo mirnom skoro tri naredna kilometra. Ja sam čak morala da napravim pauzu za WC, a tih par sekundi ju je pričuvao gospodin koji je dodavao vodu na okrepnoj stanici.
Kada se prvi put rasplakala, negde na petnaestom kilometru, samo sam joj ubacila igračku u kolica. Nakon dva kilometra, dodala sam joj novu igračku, pa je mirno uživala u trčanju punih 18 kilometara. To je bila moja polumaratonska taktika.
Kažu da kriza kreće negde oko 17. kilometra, a baš to se i nama desilo. Kada smo prešle 18. kilometar krenuo je malo intenzivniji plač, zbog čega smo stale sa strane kako bih je presvukla. Mislila sam da će suva pelena i nova igračka biti dovoljne za još dva i po kilometra, međutim već nakon 700 metara morale smo da napravimo drugu pauzu. Ovog puta za doručak. Lola je pojela celu kašicu i popila vodu, a mene su hvatali grčevi, jer sam iz punog trka odjednom stala i napravila nezgodan položaj prilikom presvlačenja bebe.
Lola je pri povratku na stazu još neko vreme bila uznemirena, a onda je nastavila da se igra sa svojom igračkom i posmatra ljude okolo, tako da smo na cilj stigle za 2 sata i 27 minuta!
Saveti za roditelje trkače iz ličnog iskustva:
• strpljenje pre svega
• igračke, igračke, igračke
• ponesite 20% više od onoga što vam je potrebno za bebu
• ne dozvolite sebi da se uznemirite kada beba zaplače, jer ako ona to oseti, plač će biti još intenzivniji
• razgovarajte sa bebom kao da je odrasla osoba, jer ćete tako suzdržati glas od prevelike uznemirenosti, što će bebi pružiti više sigurnosti
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)