Oduvek obožavam životinje, sve životinje, ali pse posebno. Sećam se da sam još kao mala imala mnogo plišanih igračaka u obliku psa i uvek sam se pretvarala kao da su pravi, jer je moja porodica u to vreme bila podstanar i nismo mogli da imamo psa kao ljubimca. Međutim, kada sam upisala srednju školu preselili smo se u kuću sa dvorištem i moj san da imam psa je napokon postao java.
Sasvim slučajno smo naleteli na Leu i Oskara, tada štence u čije oči smo se zaljubili i tako su oni postali deo naše porodice. Iako nikada pre toga nismo razmišljali o usvajanju, oni su nam bili baš suđeni. Lea je bila debelica i nije volela mnogo da se šeta, a kamoli da trči, dok je Oskar "vladar" Zvezdare. Kada sam počela da trčim, Oskar je već bio odrastao pas i vodila sam ga sa mnom najčešće na "krug oko Ade", što je njemu bila odlična šetnja. Međutim, Oskar je odrastao u dvorištu i nismo se baš proslavili kada je vaspitanje u pitanju, pa se trčanje sa njim svodilo na dozivanje njega koji je uvek ili iza ili daleko ispred mene. Oskar sada ne trči više, jer uskoro puni čak 13 godina, ali voli da prošeta po Zvezdarskoj šumi.
Kada sam ponovo počela da živim u stanu, mnogo mi je nedostajala životinja među tim zidovima, a i trčanje u Beogradu na dorćolskom keju mi nije više delovalo bezbedno. Kada sam definitivno odlučila da želim psa u stanu, znala sam da će to biti Vasi, koja nije mali kućni pas. Vasi je Vajmarski ptičar, rasa pasa koji mogu da budu aktivni u trku i po desetak sati, bez vode i hrane. Psi koji su veoma zahtevni u smislu provođenja vremena sa njima, istrčavanja, igranja, rada i učenja. .. Tako je u moj život ušao najbolji trkački partner svih vremena!
U narednim redovima ću vam napisati nekoliko stavki i saveta koji se tiču trčanja sa psom.
Koju rasu pasa odabrati?
Izabrali smo Vajmarskog ptičara prvenstveno zbog toga što smo stalno pričali o "sivom psu". Kada sam malo istražila rasu, shvatila sam da se radi o mojoj srodnoj duši, jer njihov aktivan način života se u potpunosti uklapa sa mojim, a i kada porastu izgledaju dovoljno veliko i strašno da me brane, pa se samim tim osećam mnogo bezbednije.
Ukoliko želite da uzmete psa i trčite sa njim, dobro se raspitajte i pročitajte sve o toj rasi, jer ne bi trebalo da očekujete od francuskog buldoga, bišona, pa ni retrivera da trči sa vama. Kada su lutalice u pitanju, ja imam prelepo iskustvo sa njima i preporučujem ih svakome ko može da ih održava u stanu, jer oni često imaju milion slojeva poddlake koja vas "proganja" tokom cele godine. Zato Oskar i Lea imaju svoju kućicu u dvorištu, dok se Vasi malo linja i vrlo često spava u našem krevetu.
U kojoj dobi treba da bude pas?
Vasi je počela sa mnom da trči već sa 4 meseca. Postoje razne teorije, ali sam postupala prema savetima koje sam dobila od veterinara, koji je rekao da je za nju tih 5-10 kilometara samo zagrevanje, pa čak i u tom dobu. Dok je bila tako mala najviše smo trčale na trim stazi na Ušću, jer oko trim staze ima najviše trave.
Naravno da je bilo naporno trčati sa njom tako malom, jer je želela sve da istraži, od kostiju koje nađe usput do svakog trkača na stazi. Kada je malo porasla, počela je da skače na trkače misleći kako je njihovo njihanje ruku poziv za igru. Imala je momente zaletanja na ljude na trotinetu ili biciklu, a jednom prilikom je čak i oborila čoveka sa bicikle. To su veoma neprijatne situacije, jer postoje ljudi koji ne vole pse, plaše ih se ili jednostavno je nisu očekivali, a ona je već sa 6 meseci bila veoma krupan pas. Dok im ja objasnim da je ona beba i da hoće samo da se igra, ostanem bez daha. Međutim, to su sve "dečje bolesti" koje svako mora da prođe sa psima. Veoma je bitno da ih na vreme dresirate, ali se naoružajte se strpljenjem, jer pas može da zna komandu, a neće da je poštuje jer je jednostavno takav, kao Vasi. Zato preporučujem da odmah krenete sa zajedničkim trčanjem, još dok je vaš pas beba, kako bi se navikao na tu akciju i kako bi naučio kako treba da se ponaša.
Veza između psa i trkača
Ovo je veoma bitna stavka, jer u zavisnosti od toga koliko ste povezani zavisi ponašanje i odnos vašeg psa prema vama. Vasi i ja smo non-stop bile zajedno kada je bila mala, a i sada mnogo vremena provodimo zajedno. Čak sam na razgovoru za novi posao kao prvo pitanje postavila "Da li je kancelarija pet friendly?" i kada sam dobila pozitivan odgovor mogla sam da nastavim sa razgovorom. Vodila sam je sa sobom na posao, na sastanke, na kafe, ma svuda.
Zbog tog intenzivnog druženja, nikada do sada nisam imala situaciju da mi ona beži ili da neće da dođe. Zašto je to bitno za trčanje? Zato što onda pas prati čoveka i uvek mu je u blizini, pa nema stresa da li će vas stići na stazi ili otići svojim putem. Veoma mi znači za sigurnost i uživanje u trčanju to što se nas dve međusobmo pratimo.
Potrebe psa tokom trčanja
Neminovno je da će vaš pas imati potrebu za malom i velikom nuždom tokom trčanja. Zbog toga sa sobom uvek nosim barem dve kesice i vratim se da pokupim to, osim kada ona to odradi da ja ne vidim, u šta sam sigurna da se ponekad desi. Osim nužde, psi tokom trčanja imaju potrebu za vodom. Mi ne nosimo vodu sa sobom, ali je Vasi naučena da sme da pije vodu iz barica. Psima se neće apsolutno ništa desiti ako popiju vodu iz bare, a s druge strane znam da se koliko-toliko hidrirala. Zato najviše volimo da trčimo posle kiše, jer se ne brinem za njenu vodu.
Ishrana psa
Ranije sam pravila kardinalnu grešku - davala sam joj da doručkuje čim se probudi i onda bismo već nakon sat vremena bili na trčanju, a Vasi bi onda vršila veliku nuždu i do 3, 4 puta tokom trčanja. Promenili smo taktiku tako da ona sada jede tek kada završimo sa trčanjem, pa posle toga odmori.
Socijalizacija psa
Veoma je važno da psa što više socijalizujete sa drugim psima, jer kada trčite niste jedini čovek sa psom na stazi ili u parku. Zato pas treba da zna kako da se igra sa drugim psima i kako da postupa ako ga slučajno pojuri neki agresivniji pas. Od malena ih vodite da se druže sa svojom vrstom i drugim ljudima.
Vasi sada ima 9 meseci i kada uporedim trčanje sa njom sada i pre dva meseca, reklo bi se da se radi o drugom psu, jer je ogromna razlika u njenoj zrelosti i poslušnosti. Ona ide sa mnom na svako trčanje i to je naš zajednički ritual.
Svaki trkač koji ima mogućnosti da ima psa, treba da uzme ovog ljubimca, jer će to biti najbolji potez u njegovoj trkačkoj karijeri!
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka)
