Kako ostati motivisan za trčanje zimi

Znam — teško je. Hladno je, mrak pada rano, duva vetar, nekad pada kiša, do juče je bio sneg. Ako trčite ujutru, prva misao je često: „Ma neka, od sutra ću.“ Verujte, i meni je tako, čak i posle 15 godina trčanja.

Zima je najveći test motivacije za svakog trkača. Ali dobra vest je sledeća: motivacija se zimi ne čeka, ona se gradi.

Zima nije pauza

Prihvatite da je teško. Da je primamljivo ostati unutra uz čaj ili kuvano vino. Ali zima nije pauza — to je period pripreme i održavanja forme koju ste već izgradili.

Dok neki odustaju, vi gradite bazu za proleće i sezonu trka. Svaki zimski trening je mali plus koji će vam se kasnije višestruko vratiti. Smanjite pritisak na tempo. Fokusirajte se na doslednost i raspored. Kontinuitet je važniji od brzine.

Izaći napolje je već pobeda

Ne postavljajte sebi ogromne ciljeve poput „5 puta nedeljno po 10 km“. Zimi pobeđuju mali, ostvarivi ciljevi:

• 20 minuta laganog trčanja

• „Samo da izađem i potrčim koliko god mogu“

• 2 treninga nedeljno, bez preskakanja

Često se desi da 20 minuta postane 40. Da „samo da izađem“ preraste u ozbiljan trening. Poenta je da sebi olakšate početak. Bez nepotrebnog pritiska, ali uz realan, jasan cilj.

Organizacija je pola motivacije

Pripremite opremu uveče. Isplanirajte rutu. Dogovorite se s nekim da trčite zajedno. Kada je sve spremno, ujutru nema pregovaranja.

Zimi motivacija često dolazi tek posle prvog kilometra. Nekad ne dođe uopšte, ali to više nije ni važno. Već ste izašli. Već ste pobedili.

Napravite ritual

Olakšajte sebi tako što ćete stvoriti mali ritual kom se radujete: kafa posle treninga, omiljeni doručak, nova plejlista ili podcast samo za zimske treninge. Mozak voli nagrade. A nagrada održava naviku.

Rutina je ključ

Motivacija dolazi i prolazi. Rutina ostaje. Ako imate fiksne dane za trčanje, nema preispitivanja. Ne pitate se da li vam se trči, već kada trčite. Istrajte ove zime. Verujte — verzija vas iz proleća biće zahvalna onoj verziji koja je izlazila napolje dok je bilo najteže.

Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)