Sećam se juna 2017. godine, kada smo se nas četiri drugarice uputile na Plitvička jezera da trčimo. Njih tri su trčale trku od 5 kilometara, a ja sam trčala polumaraton, i to dan posle. Zato sam odlučila da na trci od 5 kilometara pravim društvo jednoj od njih tri, i to onoj najslabijoj kojoj će sigurno biti najteže – Ivani. Njena sestra bliznakinja, Bojana, i moja kuma Jovana tada su već bile u nekoj kondiciji, trenirale su i povremeno trčkarale. Ivana je bila u potpunosti van forme. Kada kažem van forme, to bukvalno i mislim. Visoka, lepa, plava žena bila je bez ijednog razvijenog mišića na sebi.
Plitvička jezera su izuzetno brdovita, a Ivana je sa svojih 40 godina odlučila da, potpuno nespremna, istrči svoju prvu trku. Staza je izuzetno teška, i za one koji su u formi, a za Ivanu je cela trka delovala kao Sizifov posao, bez kraja. Nikada neću zaboraviti trenutak kada smo se našle na uzbrdici, na nekom trećem kilometru od starta, i kada sam joj rekla: "Radi rukama i stegni mišiće zadnjice da te guraju ka gore". Na to mi je odgovorila: "Koje mišiće? Ja to nemam!". To nije bila šala, jer Ivana u tom momentu stvarno nije imala mišiće.
Kada smo napokon došle do cilja, bila je ljubičasta u licu. Ne crvena, nego stvarno ljubičasta, sa izraženim venama napora. Mislila sam da se neće u skorije vreme usuditi na bilo kakvu aktivnost, a kamoli na trčanje, jer je to veče toliko bolela glava od napora, da je mislila da će dobiti moždani udar, pa je popila dva leka protiv bolova. Ipak, preživela je svoju prvu trku i odlučila da ulaskom u petu deceniju života napravi totalni životni preokret.
Sada je 2023. godina i Ivana je žena koju mnogi ne bi povezali sa osobom iz 2017. godine. Pre svega jer se njena energija prema sebi samoj i načinu života potpuno promenila, a onda naravno i njen sportski duh i jedar i zdrav izgled, kojim bukvlano zrači. Potrčite nekada Adom ujutru i kada vidite visoku, plavu ženu sa malim, crnim psom – e to je ta Ivana! Ona je do ove godine istrčala već dva maratona, u septembru trči čuveni Berlinski maraton, a njena nedelja podrazumeva redovne treninge snage i trčanje. Od "ja nemam mišiće" osobe do one koja dostiže ciljeve jedne od fizički najtežih disciplina, put nije bio lak i kratak, ali je moguć.
Ivanine savete za svakog početnika mogla bih da izdvojim u nekoliko rečenica:
- Metar po metar, i sto metara će jednog dana biti kilometar. Važno je da želite i da ste uporni.
- Trčanje pozitivno utiče na fizičko i psihičko zdravlje i otvara nova vrata iza kojih je jedan sasvim novi svet.
- Počnite da trčite, jer ćete tako podići samopouzdanje i videti da ste sposobni za ono što ste mislili da nikada nećete moći.
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)
