Verujem da svi znate čuvenu krilaticu "Strpljen – spašen". Majka mi je kroz život mnogo puta pomenula ovu rečenicu, jer sam jedna od onih izuzetno nestrpljivih osoba. Uvek mi sve treba „za juče“, a čekanje mi teško pada. Još kao dete sam volela da mi sve odmah uspe i da u startu znam da li nešto mogu ili ne mogu. Tako sam u školi sa nestrpljenjem čekala rezultate kontrolnih zadataka, da me taj osećaj bukvalno umarao.
I znate šta – mogu vama roditelji da pričaju razne priče, ali na kraju se najčešće dogodi sledeće: dok ne probate na svojoj koži, ne znate. Uvek sam ubeđivala i sebe i druge da sam jednostvano nestrpljiva osoba i svoju dozu nervoze često sam prebacivala i reflektovala na okruženje. Onda se desilo trčanje.
Dužinsko trčanje, polumaratonsko i maratonsko podrazumevalo je period ozbiljnih priprema, dugačkih treninga, uspona i padova – a za sve to je trebalo pregršt strpljenja. Retko kada se desilo da neko ustane i kaže: "Evo, ja ću danas da istrčim maraton!", a da se za isti nije spremao. Svi znaju da je kod maratona najteže odraditi sve te treninge koji nekada deluju kao da beskrajno traju. Kada sam započinjala svoje dužinske pripreme za maraton od po 20 i više kilometara, uvek me hvatala, a i dalje me hvata nervoza. Nikad nisam znala kako ću se osećati i da li ću moći da završim trening. To je ono što radim svaki put kada imam tako dugačke treninge. Tada bukvalno bildujete svoje strpljenje, od prvog do poslednjeg kilometra. Kada uspete da završite kilometražu koja vam je u planu za taj dan, kada uspete da pobedite sebe i psihički i fizički, vi tada najviše utičete na svoj nestrpljivi karakter.
Naučila sam da to strpljenje ispoljavam i u svakodnevnim aktivnostima. Kad god pomislim da nešto ne mogu ili kada krene da me hvata nervoza – uvek, ali uvek se setim svakog svog dužinskog treninga i načina na koji dišem kako bih smirila to svoje nestrpljenje. Onda jednostavno znam da, ako sam istrčala maraton, onda i sve drugo mogu.
Najvećim lekcijama o samoj sebi do sada me naučilo trčanje. Tamo sam sponzala neke svoje osobine i mogućnosti za koje sam mislila da mi se nikada neće desiti.
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)
