VODIČ ZA TRKAČE: Kako organizujem putovanja na trke u inostranstvu?

Putovanja. Ko još na svetu ne voli da putuje? Da li uopšte postoji takva osoba? Ja obožavam da putujem i trudim se da svaki mesec sebi priuštim neko kraće putovanje. Bilo to neko daleko ostrvo ili komšijska Hrvatska, nije važno. Važno mi je samo da otputujem, vidim nova mesta, otkrijem nove kulturološke razlike i da trčim! A ovde smo zbog trčanja, zar ne? 

Putovanja tokom produženog vikenda su moja omiljena. Traju uglavnom tri dana (četiri ako se vikend baš produži), a za to vreme vidite nešto novo, odmorite se od svakodnevice, isprobate nove specijalitete i osvojite novu medalju.

Ono što je bitno da znate pre nego što počnete da planirate put na trke u inostranstvu jeste da sve možete da završite na internetu i da platite karticom.

Savet za plaćanje karticom prilikom organizovanja trkačkog putovanja

Nadam se da ne spadate u grupu ljudi koji su doživeli neprijatnost zvanu hakovanje kartice, jer ih ja znam. Često se sa tih računa preuzme velika svota novca i to je stres koji ne želite da doživite! Kao neko ko ima karticu koju koristi isključivo za internet plaćanja (i srećom nisam doživela da mi kartica bude hakovana), moj savet je da na toj kartici imate tek toliko novca da možete da platite uslugu koja vam je potrebna. Na mojoj kartici taj novac stoji samo dva ili tri dana i posle toga je na nuli ili u blagom minusu, što preporučujem da bude slučaj i sa vašom karticom. 

Kako odabrati trke u inostranstvu u kojima biste učestvovali?

Kada krenem u istraživanje trka u kojima bih učestvovala, odlazim na vebsajt Ahotu Marathons. Najpre izaberem mesec, potom kontinent (to je uglavnom Evropa), a potom i zemlju u kojoj bih volela da istrčim trku. Kada prođem sve te korake, na sajtu se izlistaju sve trke koje se organizuju u toj zemlji i tokom meseca koji sam navela. Ukoliko mi se neki od navedenih predloga dopadne, jednim klikom dobijam pristup zvaničnom sajtu trke gde mogu da se prijavim za učešće. 

Jedan od ključnih faktora za izbor trke jeste prevozno sredstvo kojim mogu da otputujem. U mom slučaju u obzir dolaze automobil ili avion. 

Cena transporta je veoma bitna stavka prilikom organizacije putovanja, jer od toga najviše zavisi budžet koji ćete izdvojiti. S obzirom na to da se često putuje na tri dana i da živimo na Balkanu, sigurna sam da su retki oni kojima je budžet nebitan. Zato uvek biram trke na koje mogu da odem kolima ili avionom – i to niskobudžetnim avio kompanijama.

Uvek gledam ponude za aerodrome u Beogradu, Nišu i Temišvaru, ponekad čak i u Budimpešti (odatle na primer idu direktni letovi za Lisabon i Španiju, što je veoma praktično, jer i da putujete iz Beograda morate da presedate i izgubite podjednako vremena kao da putujete iz Budimpešte, a karta je mnogo jeftinija). U telefonu imam aplikacije različitih avio kompanija preko kojih brzo i lako dobijam ponude za destinacije, raspoložive datume i cene povratnih letova.

Uvek biram let samo sa ručnim prtljagom jer, realno, nikome ne treba više od toga za tri dana na putu. Povratna karta retko kada prelazi 100 eura, a dešavalo se i da iz Temišvara za Milano letim za 15 eura. Ne znam kako je to moguće i da li im se isplati, ali stvarno je bilo tako. Druga opcija je putovanje automobilom, ali to je u ovom slučaju moguće samo u susedne zemlje u koje se stiže za 5-6 sati. Sve preko toga je previše za tako kratak vremenski period.

Kada kupim avionsku kartu, uplatim kotizaciju za trku i nikako drugačijim redosledom, jer cena avionske karte za dva dana može mnogo da se promeni. Poslednji bitan trošak je, naravno, smeštaj.

Najbrži način da pronađete smeštaj u inostranstvu

Smeštaj biram najčešće na sajtu booking.com jer je najpregledniji, ali ga rezervišem i na sajtu hotels.com jer može biti i 20-30% jeftiniji. Sigurna sam da je to zbog toga što je Booking popularniji i zato što hoteli uvek moraju da imaju slobodne sobe, dok za druge sajtove nisu u obavezi. Treći sajt koji dolazi u obzir je airbnb.com, preko kog iznajmljujem privatne smeštaje koji su često veoma dobri i čisti.

Lokacija smeštaja je bitna, naročito ako idete na trku koja se održava u zimskom periodu nakon koje možete lako da se smrznete. Iako na svim trkama postoje šatori za presvlačenje, meni je nekako najsigurnije da se neposredno nakon trke istuširam, hidriram i najedem. Zato uvek na Google Maps-u ukucam lokaciju starta/cilja trke, lokaciju potencijalnog smeštaja i gledam koliko mi je vremena potrebno da pešaka dođem s jednog na drugo mesto.

Retko porveravam kakva je trasa trke i kuda prolazi, jer sam sigurna da bi mi psihički bilo mnogo teže kada bih znala da je npr. uzbrdica dugačka, nego da sa potpunim neznanjem krenem na trku. Kada ne znam šta me čeka mnogo mi je zanimljivije. Kada znam, onda samo čekam da dođem do te teške deonice i da je preživim, pa onda zaboravim da uživam.

Za sve ostalo koristim trip advisor aplikacije preko kojih mogu da saznam kako da dođem od aerodroma do centra, šta da posetim u tom mestu, šta moram obavezno da znam itd. Za restorane i dobru kafu najčešće koristim aplikaciju Foursquare sa kojom sam do sada imala samo uspeha.

I naravno - sve što vas zanima o trci, mestu u koje odlazite, njihovim običajima i slično možete pronaći na čuvenom Google-u!

Internet je veoma praktična stvarčica, zar ne?!

Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)