Zanimljivosti
31.07.2020.

Trčanje sa psom - kako, kada, koliko

Zanimljivosti

Oduvek obožavam životinje, sve životinje, ali pse posebno. Sećam se da sam još kao mala imala mnogo plišanih igračaka u obliku psa i uvek sam se pretvarala kao da su pravi, jer je moja porodica u to vreme bila podstanar i nismo mogli da uzmemo dlakavog ljubimca. Međutim, kada sam upisala srednju školu preselili smo se u kuću sa dvorištem i moj san da imam psa je napokon postao java. Sasvim slučajno smo naleteli na Leu i Oskara, tada male štenece u čije oči smo se zaljubili i tako su oni postali deo naše porodice, iako nikada pre toga nismo razmišljali o usvajanju oni su bili baš suđeni. Lea je bila debelica i nije volela baš mnogo da se šeta, a kamoli da trči, dok je Oskar "vladar" Zvezdare. Kada sam počela da trčim, Oskar je već bio odrastao pas i vodila sam ga sa mnom najčešće na "krug oko Ade" što je njemu bila odlična šetnja. Međutim, Oskar je odrastao u dvorištu i kada je vaspitanje u pitanju nismo se baš proslavili, pa je trčanje sa njim najčešće bilo dozivanje njega koji je uvek ili iza ili daleko ispred mene. Oskar sada ne trči više, jer uskoro puni čak 13 godina, ali voli da prošeta po Zvezdarskoj šumi.
Kada sam se preselila da živim u stanu sa dečkom jako mi je nedostajala životinja među tim zidovima, a i trčanje u Beogradu na dorćolskom keju mi nije više delovalo bezbedno s obzirom na veliki broj muških migranata koji su se okupljali oko solarnog punjača za telefone. Kada sam definitivno odlučila da želim psa u stanu, počela sam da psihički obrađujem mog ukućanina, jer pas kog sam želela, a to je Vasi, nije uopšte mali kućni pas. U pitanju je rasa Vajmarski ptičar, psi koji mogu da budu aktivni u trku i po desetak sati, bez vode i hrane. Psi koji su jako zahtevni u smislu provođenja vremena sa njima, istrčavanja, igranja, rada i učenja. Međutim, kada je moj dečko prvi put video vajmarsko štene tu je prestalo svako dalje ubeđivanje, jer je ono u top tri najlepša bića na svetu i tako je u moj život ušao njbolji trkački partner svih vremena. Sada ću vam napisati par stavki i saveta kada je trčanje sa psom u pitanju

 


RASA
Izabrali smo Vajmarskog ptičara prvenstveno zbog toga što smo nas dvoje stalno pričali o "sivom psu". Kada sam malo istražila rasu shvatila sam da se radi o mojoj srodnoj duši, jer njihov aktivan način života se u potpunosti uklapa sa mojim, a i kada porastu izgledaju dovoljno veliko i strašno da me brane od nekog napasnika, pa se samim tim osećam mnogo bezbednije. Ukoliko želite da uzmete psa i trčite sa njim, vrlo dobro se raspitajte i pročitajte sve o toj rasi, jer ne bi trebalo da očekujete od francuskog buldoga, bišona, pa ni retrivera da trči sa vama. Kada su lutalice u pitanju, ja imam prelepo iskustvo sa njima i preporučujem ih svakome ko može da ih održava u stanu, jer oni vrlo često imaju milion slojeva poddlake koja vas proganja tokom vele godine. Zato Oskar i Lea imaju svoju kućicu u dvorištu, dok se Vasi malo linja i vrlo često spava u našem krevetu.

 


DOBA ODRASTANJA
Vasi je počela sa mnom da trči već sa 4 meseca. Postoje razne internet teorije, ali sam postupala prema savetima sa veterinarom, koji je rekao da je za nju tih 5-10 kilometara samo zagrevanje, pa čak i u tom dobu. Dok je bila tako mala najviše smo trčale na trim stazi na Ušću, jer tamo oko trim staze ima najviše trave, a ulica je jako daleko tako da nisam imala strah od automobila. Naravno da je bilo jako jako naoporno sa njom tako malom trčati, jer je ona želela sve da istraži, od kostiju koje nađe usput do svakog trkača na stazi. Kada je malo porasla počela je da skače na trkače misleći kako je njihovo njihanje ruku poziv na igru, a biciklisti i ljudi na trotinetima su joj bili totalna enigma. Imala je momente zaletanja na ljude na trotinetu ili biciklu, a jednom prilikom je čak i oborila čoveka sa bicikle. To su jako neprijatne scene, jer postoje ljudi koji ne vole pse, plaše ih se ili jednostavno je nisu očekivali, a ona je već sa 6 meseci bila vrlo krupno kuče i dok im ja objasnim da je ona beba i da hoće samo da se igra, ostanem bez daha. Međutim, to su sve "dečje bolesti" koje svako mora da prođe kako sa decom tako i sa psima. Jako je bitno da nauči komande poput "stani", "fuj to" i "ne", ali naoružajte se strpljenjem, jer pas može da zna komandu a neće da je ispoštuje jer je jednostavno inatan, kao Vasi. Zato ja preporučujem da se odmah krene sa zajendničkim trčanjem, još dok je beba, kako bi se pas navikao na tu akciju i kako bi naučio kako treba da se ponaša.

 


KONEKCIJA PSA I ČOVEKA
Ovo je jako bitno i za vas iza vašeg psa, jer u zavisnosti od toga koliko ste povezani zavisi i pseće ponašanje i odnos prema vama. Vasi i ja smo non stop bile zajedno kada je bila mala, a i sada dosta vremena provodimo zajedno, kada je ne vodim sa sobom preko dana ona meni bukvalno nedostaje. Čak sam na razgovoru za novi posao kao prvo pitanje postavila "da li je kaancelarija pet frendli" i kada sam dobila pozitivan odgovor mogla sam da nastavim sa razgovorom. Vodila sam je sa sobom na posao, na sastanke, na kafe, ma svuda. Nemojte misliti da je jednostavno voditi štene svuda sa sobom, jer malo štene zna da ostavi veliki i velo čest trag u vidu mokraće ili izmeta za sobom, pa sam u tašninuvek imala ubruse i asepsol. Zbog tog intenzivnig druženja nikada do sada nisam imala situaciju da mi ona beži ili da neće da dodje. Zašto je to bitno za trčanje? Zato što onda pas prati čoveka i uvek mu je u blizini, pa nema stresa da li će vas stići na stazi ili otići svojim putem. Jako mi znači za sigurnost i uživanje u trčanju to što se nas dve medjusobmo pratimo.

 


NUŽDA TOKOM TRČANJA
Neminovno je da će vaš pas imati potrebu za malom i velikom nuždom tokom trčanja. Zbog toga sa sobom uvek nosim barem dve kesice i vratim se da pokupim to, osim kada ona to odradi da ja ni ne vidim, u šta sam sigurna da se ponekad desi. Osim nužde, tokom trčanja imaju potrebu da piju vodu. Mi ne nosimo vodu sa sobom, ali je Vasi naučena da sme da pije vodu iz barica, tako što joj to nikada nisam branila. Psima neće apsolutno ništa da se desi ako popiju vodu iz bare, štaviše njima te bakterijee dosta prijaju, a sa druge strane znam da se koliko toliko hidrirala. Zato najviše volimo da trčimo posle kiše, jer se ne brinem za njenu vodu.

ISHRANA PSA
Ranije sam pravila kardinalnu grešku, davala sam joj da doručkuje čim se probudi i onda bismo već nakon sat vremena bili na trčanju a Vasi bi onda vršila veliku nuždu i do 3,4 puta tokom trčanja. Promenili smo taktiku tako da ona sada jede tek kada završimo sa trčanjem, pa posle toga odmori.

SOCIJALIZACIJA
Veoma je važno da psa što više socijalizujete sa drugim psima, jer kada trčite niste vi jedini čovek sa psom na stazi ili u parku. Zato pas treba da zna kako da se igra sa drugim psima i kako da postupa ako ga slučajno pojuri neki agresivniji pas. Od malena ih vodite da se druže sa svojom vrstom i drugim ljudima.
Vasi sada ima 9 meseci i kada uporedim trčanje sa njom sada i pre 2 meseca reklo bi se da se radi o drugom psu, jer je ogromna razlika u njenoj zrelosti i poslušnosti. Ona ide sa mnom na svako trčanje i to je naš zajedničji ritual. Svaki trkač koji ima mogućnosti da ima psa, treba da uzme ovog čupavog ljubimca, jer će to biti najbolji potez u njegovoj trkačkoj karijeri!

 

Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka)

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
string(0) ""
string(0) ""