Da li ste primetili da i poslovni ljudi trče, da su članovi trkačkih zajednica neretko direktori ili vlasnici kompanija i kako svako od njih govori o svojim uspesima sa puno žara i sigurnosti?
Zaključak je da trčanje utiče na podizanje samopouzdanja, kao i da osobe koje su pre svojih trkačkih avantura delovale nesigurno, nakon istrčanih više stotina kilometara jednostavno zrače sigurnošću.
Odakle potiče naše samopouzdanje? Iz vere u sebe koja je zasnovana na uspesima, pozitivnim iskustvima iz prošlosti i poznavanju ličnih sposobnosti. Uspesi se dešavaju, ili ne, a neretko zna da nas zadesi manje uspešan period koji traje. Tada bi većina ljudi mogla da kaže da je u pitanju retrogradni Merkur, u šta slabo verujem - za mene, to je jednostavno život.
Svakodnevni mali uspesi bustuju naše samopouzdanje, ali se verovatno pitate kako i gde možete da ih pronađete – na stazi za trčanje, podrazumeva se.
Ako ste sebi zadali zadatak da ćete danas istrčati 5km, a istrčali ste koji kilometar više, vi ne samo da ste ispunili svoj cilj, već ste ga i premašili. Kada govorimo o trčanju na otvorenom, nije toliko važno da li ste uspeli da istrčite zadatu kilometražu, već da li ste uspeli dovoljno rano da ustanete i odradite trening pre posla, da li ste izašli na stazu uprkos ekstremno hladnom vremenu i da li ste uspeli da se pokrenete shodno činjenici da ste baš tad neraspoloženi i pasivni… Svaka od ovih stavki predstavlja male, ali značajne korake koje trkači svakodnevno prave na putu ka uspehu.
Sigurno nemate predstavu kako se osećam kada u rano februarsko jutro dođem do keja, gde je još uvek mrak, a temperatura u debelom minusu i gde labudvi spavaju u zaleđenoj reci, a ja počinjem da trčim. Verovatno biste se iznenadili, ali posle toga se osećam kao da bih mogla da se suočim sa svakom životnom preprekom.
Tu su naravno i trke – zamislite samo koliko samopouzdanja oseti čovek koji nikada nije trčao, a onda se desi da učestvuje u masovnoj trci na 10km i osvoji svoju prvu medalju. Ili čovek koji istrči polumaraton, relaciju upola kraću od najpoznatije svetske distance, tokom koje uspešno savlada krize, a zatim dođe do cilja gde ga dočekaju kao pravog sportistu, sa medaljom i okrepljenjem. O maratonu ne moram ni da govorim – tek kada ga istrčite znaćete koliki je to bust za vaše samopouzdanje.
I, za kraj, nemojte misliti da se trkači koji godinama unazad trče naviknu na te male uspehe. Svake godine u februaru podjednako je teško ustati pre svitanja i trčati na minusu, nijednog tmurnog dana nije lako pokrenuti se, a nekada i onih 5 kilometara sa početka priče deluje kao put oko sveta, ako ste loše volje.
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)
