Verujem da je sada mnogo veći broj ljudi koji su preležali kornu, makar jednom, nego onih koji nikada nisu “zakačili” ovaj virus. Veliki broj mlađe populacije koronavirus preleži lagano, bez ozbiljnijih posledica i vrati se sportu veoma brzo. Nakon negativnog rezultata testa, odmah sam se vratila treningu i naredna tri meseca pokušavala da nadoknadim izgubljeno. Onda je usledio veliki broj nesrećnih slučajeva mladih sportista, koji su se “rušili” i umirali na terenu. Kada sam početkom februara ove godine ponovo dobila koronu, poučena ovim iskustvima, postupila sam mnogo pametnije.
Pošto je period izolacije sada duplo kraći, kardiološki pregled sam zakazala tačno dve nedelje nakon prvog pozitivnog testa. Moj lični osećaj je bio da sam se suviše umarala, ali sam to pripisivala predugom mirovanju.
Odlučila sam se na kompletan kardiološki pregled sa testom opterećenja. Za ovaj pregled je potrebno da izdvojite oko sat vremena, a pre svega da pronađete lekara koji će pregled uraditi detaljno. Mene je pregledao Prof. dr Goran Rađen, čije sam savete poslušala i nisam se pokajala.
Doktor Rađen mi je prvo odradio klasičan kardiološki pregled sa ultrazvukom i EKG-om srca i u tom delu je sve bilo u redu. Kao da nikada nisam ni bila bolesna. Na osnovu ovih rezultata mnogi bi rekli − sve je u redu, nastavi sa aktivnostima normalno. Iako su mi svi rezultati bili dobri, savet lekara je da treba da imam pauzu u visokointenzivnim treninzima, i to oko 5 nedelja − sa brojanjem se počinje od prvog pozitivnog testa.
Poslednja stanica mog pregleda je bio test opeterećnja. Test se sastoji iz četiri faze, a radila sam ga na traci za trčanje. U računar su uneli moje podatke, kao što su visina, težina, pol i broj godina. Na osnovu toga, računar daje submaksimalnu frekvencu srca, a na samom testu treba da dostignem nekih 80% ove frekvence, i to u četvrtoj fazi.
Iz faze u fazu se povećava nagib i brzina trake, a samim tim raste i moj puls. Puls se uz pomoć 10 dioda, koje su sve vreme zakačene za mene i u svakom trenutku pokazuju rad srca na ekranu. Na prelasku iz jedne faze u drugu, zapisuje se nivo pulsa i meri pritisak.
Ja sam 80% svoje submaksimalne frekvence dostigla i pre ulaska u četvrtu fazu i zbog toga smo pre vremena prekinuli test opterećenja. Međutim, nije samo nedostatak kondicije bio razlog da se ne vratim odmah treninzima, već i “greška” u radu srca nakon opterećenja. Naime, moje srce je svaki drugi otkucaj praktično preskakalo. Vremenom su ta preskakanja bila sve ređa. Profesor Rađen mi je objasnio da je to preskakanje mnogo veći problem od visokog pulsa, jer ga ne osećam − pojavljuje mi se odmah nakon napora, a može da ima i kobne posledice koje bi ostavile trag na srcu.
Reči dr Rađena su mi bile dovoljne da ispoštujem zadatu pauzu, kao i da nakon nje krenem veoma lagano − kako sa distancom, tako i sa tempom. Ono što mogu da primetim kao najveću razliku u odnosu na prvi put, jeste da sada nemam toliko učestale vrtoglavice i glavobolje. Njegovi saveti su mnogo značili daljem oporavku i vraćanju sportu.
Zato i vama savetujem da posetiite lekara i odradite test opterećenja, jer − živi smo samo dok naše srce zdravo kuca!
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)
