Omiljeno pitanje trkača početnika i onih koji ne trče je "Aman ljudi o čemu vi razmišljate sve to vreme?’". Eh kada bi oni samo znali da se tek kada prođe prva krizica otvaraju potpuno novi horizonti mišljenja, razmišljanja i ideja. Da tek nakon prve fizičke krize naš mozak počinje da meditira i da nam tek tada naviru najzanimljivije i najkreativnije misli.
Ipak, postoje misli koje svakom trkaču padnu na pamet barem jednom u dve nedelje i to su misli koje, kada prevaziđemo, možemo "beskonačno" da trčimo. Um često tokom trčanja zna da kaže "ne mogu", pa ako misli poput ove u toku trčanja ne prevaziđemo, ono može da bude ili mučno ili kraće od planiranog. Ovo su te najčešće misli.
- "Koliko još?" Pitanje koje se pojavi ukoliko nam se ide u WC, ukoliko se nismo psihički spremili za trčanje, ako nam je teško ili ako nam se jednostavno ne trči. Ipak, ako uspete sami sa sobom da se "izborite" za ciljane kilometre toga dana, onda je to samo informativno pitanje čiji odgovor nije mučan.
- "21 kilometar znači da ću trčati tri kruga oko Ade, a za sada sam prešao jedan krug i još dva kilometra, što znači da sam došao do kafića Shark i imam još malo da obrnem do kraja drugog kruga, a poslednji krug ću onako lagano…" Svako od nas ima neko mesto, neki krug kao mernu jedinicu za trčanje, i kada dođe kriza na trci ili tokom treninga dužine, svako od nas računa koliko je to u onim poznatim krugovima. Ne brinite niste jedini. I da biće vam lakše ako i vi to radite.
- "Šta ću da jedem kada završim s trčanjem?!" Ovo je omiljena misao koja se mota po glavi trkača. Kod nekih jer znaju da posle trčanja mogu i da "zgreše" hranom bez griže savesti, a kod drugih jer su jednostavno gladni. Bilo kako bilo, to je super misao koja treba da vas drži što duže, oim ako ste baš gladni.
- "Gde da se sakrijem da piškim." Oooo da! Svima se dešava, a neke potera i velika nužda. Potpuno je normalno i prirodno da vam se tokom trčanja toliko ubrza metabolizam da morate da obavite neku fiziološku potrebu, pa da onda očima tražite idealno skrovište za to. Ne brinite se, niste sami.
- "Auć!" Ovo auć može mnogo toga da znači. Može da bude intenzivno, može da bude jednokratno, može da bude samo iz duše. Znajte da kada trčite i kada sretnete kolege trkače da i oni isto tako misle "auć" i da njih sigurno isto nešto boli ili bolucka.
- "Samo da me ova budala ne udari." Trčanje po urbanim mestima ili mestima gde idu motorna vozila a nije im dozvoljeno, psihički mnogo opterećuje. Ja to konkretno pomislim svaki put kada na keju, gde ima biciklistička i pešačka staza, prođe čovek motorom u punom gasu, a moj pas i ja trčimo… Da, ljudi nemaju obzira uopšte.
- "Da l’ stvarno ovako izgledam?" Svaki trkač kada prođe pored nekog stakla baci pogled i začudi se svojim izgledom, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu.
- "Šta mi je ovo trebalo u životu?!" Trebalo vam je, svima treba samo mnogi još uvek to ne znaju.
- "Nikada više ovo neću uraditi sebi." Hoćete, koliko za par dana ponovićete istu distancu, istu trku, ali sa mnogo više energije i entuzijazma.
- "Ukoliko trčim brže, brže ću ovo i završiti!" NE. Ovo je misao koju svako pomisli, ali ne treba da je posluša. Garantujem vam, loša je po vas. Samo lagano, nađite drugu misao.
Kaže se "kakve su ti misli takav ti je život", a pošto trčite, vaš život je sigurno mnogo kvalitetniji od života onih koji ne trče. I misli su vam sigurno pozitivnije. Zato patike na noge, osmeh na lice i misli na "pašu" da se mozak odmori!
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka_)
.jpg.webp)